«Идеальные» дети и «идеальные» взрослые в эпоху модернизации: поиски эталона во...
ЖУРНАЛ РЕГИОНАЛЬНОЙ ИСТОРИИ Т.8 №4
«Идеальные» дети и «идеальные» взрослые в эпоху модернизации: поиски эталона воспитания подрастающих поколений в сербcкой интеллектуальной среде начала XX в.
Открытие детства сербским обществом произошло в начале XX в. на фоне демографического кризиса, обусловленного переходом от традиционного общества к индустриальному, и поражения, которое потерпело национальное движение в борьбе против политики мадьяризации, проводимой властями Венгерского королевства. Интеллектуальная элита пыталась решить проблему высокой смертности, связанной с низкой медицинской грамотностью, реализуя ряд просветительских проектов. Один из них координировала Милица Томич (1859–1944), известная как филантроп, организатор женского движения и главный редактор женского журнала «Жена». Творческий коллектив издания разрабатывал «детскую» проблематику в сотрудничестве с медиками и педагогами. В фокусе их внимания оказались такие вопросы как организация детского питания, личная гигиена, детский алкоголизм, применение насилия в семье, которые отчасти возникали в силу отсутствия обоюдно признанных границ между миром детей и миром взрослых. На страницах журнала специалисты призывали общество отказаться от традиционных для сербских патриархальных семей партнерских взаимоотношений с детьми и принять всю полноту ответственности за их настоящее и будущее. Предлагаемый новый подход к воспитанию требовал большей вовлеченности родителей в жизненные процессы детей. Опираясь на достижения современной педологии, авторы старались снабдить взрослых необходимой актуальной информацией и предоставить некие образцы взаимодействия, поэтому в издании публиковались рекомендации по уходу за детьми разных возрастов, транслировалась необходимость педиатрического контроля, формирования и поддержания здоровых привычек, выстраивания доверительных отношений в семье. В статье на основании опубликованных материалов показано, как сербская интеллектуальная элита проводила границы между детским и взрослым мирами, каким представлялось «идеальное» детство, и какую роль в нем играл «идеальный» взрослый.
Арьес Ф. Ребенок и семейная жизнь при старом порядке / перевод с французского Я.Ю. Старцева при участии В.А. Бабинцева. Екатеринбург: Издательство Уральского университета, 1999. 416 с.
Исламов Т.М. Политика мадьяризации и национальные конфликты в 80-х – 90-х годах XIX в. // История Венгрии: в 3 т. / под редакцией Т.М. Исламова. Т. 2. Москва: Наука, 1972. С. 275–281.
Келли К. Влияние новой идентичности на культуру: «открытие» детства в позднеимперской России // Малолетние подданные большой империи. Филипп Арьес и история детства в России (XVIII – начало XX в.): материалы Международной научной конференции «История детства как предмет исследования: наследие Ф. Арьеса в Европе и России» (Москва, 1–2 октября 2009 г.) / составители В.Г. Безрогов, О.Е. Кошелева, М.В. Тендрякова. Москва: РГГУ, 2012. С. 89–117.
Кон И.С. Открытия Филиппа Арьеса и гендерные аспекты истории детства // Вестник РГГУ. Серия: Философия. Социология. Искусствоведение. 2010. № 15 (58). С. 12–24.
Новосельцева Л.К. Движение сербских женщин в Австро-Венгрии во второй половине XIX – начале XX в.: идеология, организации, лидеры // Центральноевропейские исследования. 2023. Т. 2023, № 6. С. 208–241. https://doi.org/10.31168/2619-0877.2023.6.8
Шемякин А.Л. Мир детства сербов в путевых заметках П.А. Ровинского // Славянский альманах 2003 / под редакцией Т.И. Вендиной и др. Москва: Индрик, 2004. С. 72–93.
Шемякин А.Л. Система народного образования в независимой Сербии: принуждение и потребность // Человек на Балканах: социокультурное измерение модернизации на Балканах: (середина XIX – середина XX в.) / под редакцией Р.П. Гришиной. Санкт-Петербург: Алетейя, 2007. С. 90–102.
Щеглова С.Н. Социология прав детей в России: новый век, новые проблемы, новые перспективы. Москва: Социум, 2001. 86 с. URL: http://www.childsoc.ru/doc/kniga1.pdf (дата обращения: 13.02.2024).
Юхас К. Грязь для чистоты? Опыт этнографического изучения использования воды в целях гигиены // Historia provinciae – журнал региональной истории. 2018. Т. 2, № 1. С. 31–59. https://doi.org/10.23859/2587-8344-2018-2-1-3
Васин Г. Српски црквено-народни сабори и питање црквено-школске аутономије
1867–1918 // Стотину двадесет година од почетка борбе српског народа у Босни и Херцеговини за црквено-школску аутономију (1896–2016) / уредио Б. Микановић. Бања Лука: Универзитет и Бањој Луци, 2017. С. 51–70.
Детињство у прошлости 19.–20. век. Помоћни наставни материјал / уредио М. Ристовић, Д. Стојановић. Београд: Удружење за за друштвену историју, 2001. 100 с.
Исић М. Писменост у Србији у 19. веку // Образовање код Срба кроз векове: зборник радова са научног скупа одржаног, 09 септембра 2003 / уредио Р. Петковић. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2003. C. 63–80.
Исић М. Сељаштво у Србији 1918–1941. Књ.1. Београд: Институт за новију историју Србије, 2000. 272 с.
Кириловић Д. Помађаривање у бившој Угарској. Прилог историји српских школа. Сремски Карловци: Српска манастирска штампарија, 1935. 145 с.
Приватни живот код Срба у деветнаестом веку: од краjа осамнаестог века до почетка Првог светског рата / приред Н. Макуљевић, А. Столић. Београд: Clio, 2006. 1030 с.
Соколовска В., Трипковић Г. Друштвени и породични живот Срба у Војводини на почетку 20. века у огледалу Упитног листа Матице српске // Зборник Матице српске за друштвене науке. 2012. № 139. С. 249–257. https://doi.org/10.2298/ZMSDN1239249S
Тимотијевић М. Рађање модерне приватности: приватни живот Срба у Хабзбуршкој монархији од краја 17. до почетка 19. века. Београд: Clio, 2006. 682 c.
Dujmović S.М. Pod državnim okriljem. Istorija detinjstva u Bosni u Hercegovini 1878–1941. Sarajevo: Institut za historiju Univerziteta, 2021. 317 s.
Fassmann H. Die Bevölkerungsentwicklung, 1850–1910 // Die Habsburgermonarchie,
1848–1918 / Herausgegeben von H. Rumpler, P. Urbanitsch. Bd. IX. Soziale Strukturen:
Von Der Feudal-Agrarischen Zur Burgerlich-Industriellen Gesellschaft. Teilbd. 1. Lebens- und Arbeitswelten in der industriellen Revolution. Wien: Austrian Academy of Sciences Press, 2010. S. 159–184.
Isić M. Dete i žena na selu u Srbiji između dva svetskih rata // Srbija u modernizacijskim procesima XIX i XX veka / edited by L. Perović. Knj. 4. Žena i deca. Beograd: Helsinšku odbor za ljudska prava u Srbiji, 2006. S. 131–159.
Novoseltseva L. The Making of the Serbian Academic Community in the Second Half of the Nineteenth Century: A Prosopography // Historical Studies on Central Europe. 2022. Vol. 2, № 2. P. 131–148. https://doi.org/10.47074/HSCE.2022-2.08
Pető A. Children and the State in Hungary: From the Periphery to the Center (19–20th Century) // Childhood in South East Europe: Historical Perspectives on Growing up in the 19th and 20th Century / edited by M. Jovanović, S. Naumović. Београд: Удружење за друштвену историjу, 2001. P. 75–77.
Stojanović D. U senci “velikog narativa”: Stanje zdravlja žena i dece u Srbiji početkom XX veka // Srbija u modernizacijskim procesima XIX i XX veka / edited by L. Perović. Knj. 4. Žena i deca. Beograd: Helsinšku odbor za ljudska prava u Srbiji, 2006. S. 160–175.
Новосельцева Л.К. «Идеальные» дети и «идеальные» взрослые в эпоху модернизации: поиски эталона воспитания подрастающих поколений в сербcкой интеллектуальной среде начала XX в. // Historia provinciae – журнал региональной истории. 2024. Т. 8, № 4. С. 1198–1245, https://doi.org/10.23859/2587-8344-2024-8-4-4; EDN: RGFSTZ